Aeroklub "Jagodina" osnovan je 1938. godine kao Mesni odbor Kraljevskog Jugoslovenskog Aerokluba.
Na mestu zvanom "Jošje", severoistočno od Jagodine, izgrađen je hangar koji je svečano osvećen 2. jula
1939. godine. Istog dana krštene su i dve jedrilice, a kumovi su bili arm.
đeneral g. Dušan Simović, načelnik glavnog đeneralštaba, i div. đeneral
g. Milojko Janković, komandant vazduhoplovstva vojske. Ne postoji puno podataka
o radu aerokluba u ovom periodu. Posle II Svetskog rata aeroklub nastavlja
sa radom kao vazduhoplovna grupa "Ljubiša Urošević", koja je bila ogranak Vazduhoplovnog društva "Moma Stanojlović" iz Kragujevca. Hangar koji je napravljen 1938. godine bio je nažalost uništen,
a kao prvu materijalnu pomoć grupi društvo daje modelarski materijal i jednu
oštećenu jedrilicu tipa "Vrabac". Jedrilica je u proleće 1949. godine popravljena, i ozbiljno se razmišljalo
o otvaranju jedriličarske škole za koju je formacijski bilo potrebno najmanje
dve jedrilice, autovitlo, smeštajni prostor (hangar) i nastavnik letenja.
Aprila 1949. godine, uz pomoć vazduhoplovaca Kragujevca, Niša, Smederevske
Palanke i Beograda organizovan je prvi posleratni aeromiting, a od novca
od prodatih ulaznica kupljena je nova jedrilica tipa "Vrabac" i autovitlo. Time je ispunjena većina uslova pa je VSS, kao nadležni organ rasporedio
Pintar Franca, nastavnika jedriličarstva , za upravnika jedriličarske škole.
Te 1949. godine u školi je obučeno 30 jedriličara i 30 padobranaca (među
njima i poznati TV i pozorišni reditelj Arsa Milošević). I pored dobrih
rezultata jedriličarska škola je zbog nedostatka smeštajnog prostora - hangara
ugašena. U toku sledeće 1950. godine iz grupe jedriličara obučenih u klubu
Aca Veljić odlazi u republički centar, završava nastavničku obuku i dobija
zvanje nastavnika jedriličarstva. Iste godine od fabrike kablova u tadašnjem
Svetozarevu klub dobija objekat za hangar koji modelari demontiraju u fabrici,
prenose na aerodrom i ponovo montiraju. Obezbeđuju se sredstva za kupovinu
dvosede jedrilice tipa "Roda", ali zbog reorganizacije u VSJ i VSS škola prestaje da postoji, aerodrom se
pretvara u poljoprivredno dobro, a aeroklub svoju aktivnost prenosi na rad
sa vazduhoplovnim podmlatkom i modelarima, koji su kasnije postali zahvalna
kadrovska baza za razvoj ostalih vazduhoplovnih grana. U daljem periodu
aeroklub je ostvario izvanrednu saradnju sa aeroklubovima koji su imali
letačka sredstva (Paraćin, Smederevska Palanka, Niš, Smederevo i dr.), gde
je školovao svoje članstvo i obezbeđivao kadrove za svoj dalji rad. Uz pomoć
aerokluba "Naša krila" iz Paraćina i nastavnika padobranstva Slavka Godića 1970. godine ponovo je formirana
padobranska sekcija koja je postigla najbolje sportske rezultate u istoriji
aerokluba. Članovi padobranske ekipe osvajali su medalje na državnim, republičkim
i kup takmičenjima a u njihovim redovima je i par državnih reprezentativaca
i rekordera. Do sada je u aeroklubu obučeno više od 400 padobranaca i izvršeno
preko 12000 skokova. Aeroklub je poslednjih deset godina opstao samo zahvaljujući
snalažljivosti i entuzijazmu članova. Pre par godina ostao je bez prostorija
koje su vraćene bivšim vlasnicima. Padobrane i opremu čuva u aeroklubu Smederevo,
sa kojim lepo sarađuje, a svi kontakti se obavljaju preko sekretara kluba
Zorana Milenkovića i njegovog kućnog telefona 035/261-602. Poštu prima na
adresu Omladinskog saveta u Jagodini (sa naznakom "za aeroklub"), a E-mail adresa za kontakt je srbosky@gmail.com. Na kraju, evo i par fotografija
iz perioda osnivanja i prvih godina rada aerokluba.
